Faktor Magazin

Život

Počasti uz endehazijsko kukavičje jaje?

2017-02-14 14:06:55

PODVALA Upućeniji veoma vjerovatnim smatraju da se partizan, rođeni Banjalučanin, Ferdo Pomikalo 'poslužio' maršom iz NDH

Od ras­pa­da SFRJ do da­nas pro­mi­je­ni­lo se mno­go to­ga, ali iole pa­žlji­vi­jim po­sma­tra­či­ma iz re­da sred­nje i sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je ni­je pro­ma­kla jed­na ne­tak­nu­tost. Baš kao u do­ba Bro­za i nje­go­vih ne­po­sred­nih po­li­tič­kih na­sljed­ni­ka, ugled­ne go­ste iz ino­stran­stva, osim ov­da­šnjih pred­sjed­ni­ka i pre­mi­je­ra, do­če­ku­ju po­ča­sni vo­do­vi, ali i voj­ni or­ke­stri, naj­če­šće iz­vo­de­ći kom­po­zi­ci­ju 'Na­rod­ni he­ro­ji'. I, bez ob­zi­ra na nje­no po­lu­vje­kov­no i, evo još tra­ju­će, od­zvan­jan­je ma­lo ko­me je po­zna­to ko je, za­pra­vo, autor fa­mo­znog mar­ša. Zva­nič­no tu­ma­čen­je iz vre­me­na SFRJ kao auto­ra 'Na­rod­nih he­ro­ja' ozna­či­lo je Fer­da Po­mi­ka­la. Me­đu­tim, tek man­ji broj mu­zič­kih zna­la­ca zna i za al­ter­na­tiv­nu, mo­gu­će pre­ci­zni­ju ver­zi­ju: da je ovu ko­rač­ni­cu kom­po­no­vao An­tun Ko­pi­to­vić, oslov­lja­van i kao An­te. S ob­zi­rom da se i je­dan i dru­gi mo­gu svr­sta­ti u mu­zič­ke ano­ni­mu­se, u ovoj, po­li­tič­koj ko­no­ta­ci­ji, bit­ne su nji­ho­ve bi­o­gra­fi­je.

Po­mi­ka­lo je ro­đen 1915. u Ban­ja­lu­ci, a Ko­pi­to­vić 1913. u na­sel­ju Muo kod Ko­to­ra, u Cr­noj Go­ri. Obo­ji­cu mu­zič­ko obra­zo­van­je i pr­vi ko­ra­ci u ka­ri­je­ri od­vo­de u Za­greb. Me­đu­tim, u Dru­gom svjet­skom ra­tu na­šli su se na raz­li­či­tim stra­na­ma. Po­mi­ka­lo po­sta­je ko­mu­ni­stič­ki ile­ga­lac u 'ne­po­ko­re­nom gra­du', a Ko­pi­to­vić lo­ja­lan zlo­gla­snoj NDH. Isti­na, ne­ma tra­go­va da se ta­da ba­vio bi­lo čim osim svi­ran­jem i kom­po­no­van­jem, po­go­to­vo da je imao ve­ze sa usta­škim zlo­či­ni­ma. Ko­rač­ni­ca 'Na­rod­ni he­ro­ji' kom­po­no­va­na je 1944. Ka­ko se de­si­lo da Ko­pi­to­vi­će­vo dje­lo u po­sli­je­rat­nom pe­ri­o­du bu­de ozna­če­no kao Po­mi­ka­lo­vo?

- Naj­vje­ro­vat­ni­je ta­ko što se u za­vr­šni­ci ra­ta, u Za­gre­bu, pr­vi na­šao na sce­ni, iz­vo­de­ći ovaj marš, a dru­gi u pu­bli­ci, slu­ša­ju­ći i me­mo­ri­šu­ći - ob­ja­šnja­va sa­go­vor­nik Fak­to­ra, ci­jen­je­ni mu­zič­ki pe­da­gog iz Ban­ja­lu­ke, ko­ji ne že­li da ot­kri­van­jem iden­ti­te­ta re­me­ti mir­ne pen­zi­o­ner­ske da­ne. On ka­že da mu je kon­tro­ver­za sa autor­stvom 'Na­rod­nih he­ro­ja' odav­no po­zna­ta.

- Još u mo­jim stu­dent­skim da­ni­ma o to­me se pri­ča­lo me­đu ko­le­ga­ma, ali i po­je­di­nim pro­fe­so­ri­ma. Na­rav­no, krajn­je ne­for­mal­no, jer se ide­o­lo­ški 'pra­vo­vjer­ne' tvrd­nje ni­su mo­gle ospo­ra­va­ti.

Na­kon 1945, Po­mi­ka­lo je na­pra­vio za­pa­že­nu ka­ri­je­ru. Osim mut­ne si­tu­a­ci­je s 'Na­rod­nim he­ro­ji­ma', u 'ot­pla­tu' nje­go­vog du­ga no­vom si­ste­mu mo­že se svr­sta­ti još sa­mo kan­ta­ta 'Omla­din­ska pru­ga'. Za­tim bi­va na­gra­đen di­rek­tor­skim funk­ci­ja­ma u Ra­dio Za­gre­bu i Za­gre­bač­koj fil­har­mo­ni­ji...

S dru­ge stra­ne, Ko­pi­to­vić 1945. na­pu­šta Za­greb i od­la­zi u Rim, da bi se iz Ita­li­je 1948. traj­no pre­se­lio u Ar­gen­ti­nu, gdje je i umro 1983. Bez ob­zi­ra na mar­gi­nal­nu ulo­gu u hi­je­rar­hi­ji NDH, po sve­mu su­de­ći, Ko­pi­to­vić je stra­ho­vao da će sno­si­ti po­slje­di­ce, po­put Lo­vre Ma­ta­či­ća, po­zna­tog di­ri­gen­ta. Na­i­me, Ma­ta­čić je, zbog čin­je­ni­ce da je u NDH imao čin do­mo­bran­skog pu­kov­ni­ka, po­sli­je ra­ta či­ta­vu de­ce­ni­ju ži­vio u Za­gre­bu li­šen svih gra­đan­skih pra­va, da bi tek na­kon 1955. po­čeo da gra­di uspje­šnu ka­ri­je­ru ši­rom Evro­pe, a na kra­ju i u do­mo­vi­ni.

Za to vri­je­me, Ko­pi­to­vić je ti­ho ži­vio i uglav­nom stva­rao ka­to­lič­ku du­hov­nu mu­zi­ku u Bu­e­nos Aire­su, omil­je­noj de­sti­na­ci­ji usta­ških emi­gra­na­ta. Tu i ta­mo, nje­go­vi us­pje­si na no­voj adre­si bi­li bi za­bil­je­že­ni u 'Hr­vat­skoj re­vi­ji', naj­po­zna­ti­jim no­vi­na­ma s pred­zna­kom NDH, ko­je je ure­đi­vao Pa­ve­li­ćev ta­da­šnji vo­de­ći žur­na­li­sta Vin­ko Ni­ko­lić.

Bit­na pi­kan­te­ri­ja po­vo­dom ovog mar­ša ve­za­na je za nje­gov iz­vor­ni na­ziv, ko­ji je gla­sio 'Do­la­zak ko­man­dan­ta', ko­ji je po­vre­me­no ko­ri­šćen i u eri so­ci­ja­li­zma. Na­rav­no, ko­man­dant mo­že da bu­de Ko­ča Po­po­vić ili Pe­ko Dap­če­vić, ali i Ju­re Fran­ce­tić ili Ra­fa­el Bo­ban. Me­đu­tim, to odav­no ni­je de­talj ko­ji bri­ne Bo­za i An­tu Pa­ve­li­ća. Ma­da, za­ču­do, ne in­te­re­su­je ni ve­li­kog lju­bi­tel­ja ti­to­i­stič­kih ce­re­mo­ni­ja me­đu ak­tu­el­nim še­fo­vi­ma dr­ža­va u re­gi­o­nu, pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća. 

S. Bi­žić

Ostavite komentar

Komentari